ТРИБИНА „СРПСКИ ЈЕЗИК ДАНАС: НОРМА И ПРАКСА”
Трибина „Српски језик данас: норма и пракса” одржана је у галерији Центра за културу „Сава Дечанац” у Лепосавићу 21. априла 2026. године. На трибини су учествовали др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Испред суорганизатора трибине, Института за српску културу Приштина/Лепосавић, наступила је др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник и директор Института. Трибини је претходила посета излагача Институту за српску културу.
Уводном речју др Марија Јефтимијевић Михајловић истакла је значај одржавања трибине о најактуелнијим питањима српског језика – стање лексичког фонда савременог српског језика, изазови нормативизације и стандардизације српског језика данас – у тренутку у ком се српски језик и, шире гледано, српска култура налазе у веома тешком, изазовном положају на Косову и Метохији. Како је нагласила др Јефтимијевић Михајловић, једино уз осећање заједништва и са смислом за заједничке задатке, који су знатни, можемо неговати и чувати српски језик, самим тим и српску културу и идентитет. У том смислу, трибина „Српски језик данас: норма и пракса” не представља само вид подршке академској заједници на северу Косова и Метохије већ и одзив људима који се суочавају с великим животним проблемима свакодневно на овим просторима.
Пред великим бројем заинтересованих слушалаца, проф. др Рајна Драгићевић изложила је поделу лексичког фонда српског језика на основни лексички фонд и периферију лексичког система. Јасне визуелне представе концентричних кругова који чине наше лексичко искуство и потврде из бројних речника пратиле су богато излагање проф. др Драгићевић. Публика је могла сазнати да речи словенског порекла чине основицу лексичког фонда и да оне указују на суштинске појмове и чиниоце нашег живота, од давне прошлости до данас: то су елементи човековог окружења, делови тела, честе активности, аспекти духовног живота, особине, емоције итд. Те речи су најфреквентније, на шта указује и велики број потврда у речницима, оне су најпродуктивније, имају најбогатију деривацију, а типично и највише значења. Основни лексички фонд сведочи о континуитету начина живота и стабилности духовних и животних вредности на овим просторима. Периферију лексичког система, како је представила проф. др Драгићевић, чине архаизми, историзми, дијалектизми, неологизми, термини, позајмљенице итд. Овим делом трибине истакнута је важност коришћења речи из основног лексичког фонда нашег језика како би се лексичко језгро очувало.
Излагање проф. др Александра Милановића наставило је и развило тему очувања српског језика из аспекта његове нормативизације и стандардизације. Процеси измене лексичког фонда део су ширих промена језичког система, које прати и надзире лингвиста нормативиста, трудећи се да на основу немалог броја сложених критеријума и принципа нормирања направи исправан избор у одређивању језичке норме. Проф. др Милановић упознао је публику с неким од нормативних критеријума, указао је на постојеће нормативне граматике, приручнике, речнике и нормативне часописе српског језика, као и на значај Матице српске као институције која предузима задатак нормирања језика. Публика је могла чути понешто и о нашем најважнијем лексикографском пројекту – Речнику САНУ, чија је израда у току, са завршених двадесет и два тома и преко 200.000 обрађених речи, а који садржи комплетан лексички корпус српског књижевног и народног, писаног и говорног језика током двовековног развоја језика на лексичком и семантичком плану. Истакнута је веза између нормирања језика, нарочито лексике српског језика, и највреднијих остварења српских књижевника, те позитиван однос између читања наших најбољих писаца и неговања и богаћења лексичког фонда.
Проф. др Милановић указао је на потребу даљег организовања трибина о стању српског језика на простору Косова и Метохије, где би се могла отворити питања о томе како сачувати локални дијалекат, како осведочити примену стандардног језика на простору КиМ, како помоћи институцијама чији је то основни задатак – у Лепосавићу и Косовској Митровици, док је проф. др Драгићевић потврдила значај и емотивност разматрања стручних питања у средини у којој је очување српског језика отежано.
