Темељи идентитета

У тексту под насловом Темељи идентитета Србија-национална ревија у свом броју 96 у рубрици Упоришта доноси опширан текст о Институту за српску културу Приштина-Лепосавић.

У тексту се посебно истиче:

Када се све изврће и отима, када се људима и народима измиче тло под ногама, када се свет безочно гура у провалију, језик и култура су они живи токови којих се морамо држати. Сакупљање, проучавање и чување српског духовног и материјалног наслеђа на Косову и Метохији у средишту је свих активности Института за српску културу, мултидисциплинарне научноистраживачке установе. И то није прекинуто ни под бомбама Северноатлантског пакта, ни после изгона, ни у садашњем безакоњу. Доћи ће време када ће сви знати ЗАШТО.

Статус који у српској култури Институт данас има грађен је деценијама. Најтежи период свакако је 1999. и измештање седишта у Лепосавић. Оставши без одговарајућег простора и без своје библиотеке, Институт је делио судбину свог народа – настављао је живот у прогонству и расејању. То се свакако одразило и на осипање научног кадра. Рад је требало наставити у тешким условима, без истраживачких полигона, архивске грађе, литературе из богате библиотеке. Пошто се политичке и друштвене околности нису мењале, Институт је све више радио на оснаживању кадра.

Долазили су млади и талентовани научни радници, који су у последње две деценије стасали у ваљане историчаре, историчаре уметности, књижевне теоретичаре, етномузикологе, социологе и политикологе. То је настављено до данас, када су у Институту запослени стипендисти Министарства просвете Србије.

Институт никада није имао толико научних радника са највишим научним звањима. Учешћем на симпозијумима и скуповима, као и научним радовима, они у знатној мери доприносе ширењу спознаје о значају српске културе на Косову и Метохији, као и о драматичној потреби да се она заштити. Међу научним радницима Института се негује дух доследности и истрајности, професионалности и научне истинитости. Тај принцип се преноси из генерације у генерацију.