Srbi iz Mađarske posetili znamenitosti na Kosovu i Metohiji
Potomci Srba iz Velike seobe obišli mesta odakle je njihove pretke poveo Čarnojević.
Institut za srpsku kulturu Priština–Leposavić i Akademija za nacionalnu bezbednost iz Beograda organizovali su višednevni tematski naučni skup pod nazivom „Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije”, kojem je prisustvovao veliki broj gostiju i naučnika iz zemlje i inostranstva. U Domu kulture u Raškoj je započeo plenarnim zasedanjem na kojem su se okupljenima izneli svoje radove gosti iz Rusije i domaći stručnjaci.
„Izuzetno nam je važno što su došli upravo sada kada se srpski narod na Kosovu i Metohiji nalazi u teškoj situaciji. Naša dva instituta imaju zajednički cilj, a to je da se sačuvaju baština, identitet i kulturni obrasci srpskog naroda, ma gde da se on nalazi, kao i uspostavljanje saradnje sa susednim zemljama. Za nas je značajna saradnja sa Srpskim institutom iz Budimpešte jer je to podstrek za ovdašnje srpsko stanovništvo koje oseća da ima podršku, a s druge strane, pozicija Srba u Mađarskoj kroz istoriju pokazuje da su se oni mudro adaptirali na političke prilike, uspostavljajući komunikaciju i saradnju. To iskustvo se može primeniti i na ove uslove”, rekao je dr Dragan Tančić, direktor Instituta za srpsku kulturu Priština–Leposavić.
Prema rečima akademika dr Dragana Simeunovića, direktora Akademije za nacionalnu bezbednost iz Beograda, organizovanjem ovakvih skupova institut je opravdao svoje postojanje pošto omogućava Srbima iz različitih regiona da se okupe, iznesu stavove i specifičnosti svoga života i odnosa sa drugim etničkim grupama u čijem su okrilju. „Postoji i naučna dimenzija koja je jako bitna, jer sve što osećamo i izgovaramo mora dobiti svoje obličje u naučnom pogledu definisanjem određenih situacija, pojmova, i naročito, puteva daljeg razvoja srpskog naroda koji se mora odvijati kroz intenzivnu saradnju delova srpskog naroda, od severa do juga regiona”, rekao je dr Simeunović.
Predstavnici Srba iz Mađarske Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, Borislav Rus, predsednik Samouprave Srba u Budimpešti i nekadašnji kulturni ateše Mađarske u Beogradu, Zoltan Bada, saradnik Srpskog instituta i Milenko Radić, novinar, imali su priliku da se obrate učesnicima naučnog skupa, kao i da promovišu „Srpski kalendar” i druga izdanja Srpskog instituta. Srbi iz Mađarske obišli su najznačajnije spomenike srpske kulture i manastire u pokrajini. Posetili su Pećku patrijaršiju, a u dvorištu svetinje još je živ dud, odakle je, po predanju, Arsenije Čarnojević poveo Srbe, među njima i pretke sadašnjih posetilaca, u Veliku seobu. Takođe, posetili su i Visoke Dečane, Prizren i Manastir Svetih arhangela, kao i manastir Gračanicu. U Domu kulture u Gračanici sa domaćinima su razmenili izdanja svojih knjiga.
„Znamo da bez stvaralaštva nijedna kultura ne može da opstane, model koji je prisutan ponegde u gastarbajterskim sredinama, da se uvoze konzerve srpske kulture za pasivnu publiku, apsolutno je nedovoljan. Kultura u većinskoj sredini može da opstane isključivo kroz stvaralaštvo: književno, likovno, naučno. Istorija nas uči da za opstanak imaju šansu oni koji se prilagođavaju i u dijalogu su sa drugim kulturama i narodima ne odričući se od svoga, već integrišući od drugog ono što može da bude o koristi za dalji razvoj sopstvene kulture. Bez tog dijaloga, bez kontakata, teško bismo napredovali. Mi smo se demografski istanjili, ali smo opstali, obrađujemo svoje nasleđe i to može da bude primer i u drugim manjim srpskim zajednicama, ali i da predstavlja i podsticaj i matici da brine o svom identitetu”, kaže Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti sumirajući višednevnu posetu Kosovu i Metohiji.
Objavila je Politika. 25.06.2024.
