ПРЕДАВАЊЕ ДР ВЕСНЕ ЗАРКОВИЋ У ИСТОРИЈСКОМ ИНСТИТУТУ У БЕОГРАДУ
Др Весна Зарковић, научни саветник Института за српску културу Приштина-Лепосавић, одржала је 07. маја 2026. године предавање Косово и Метохија у позној османској епохи (1878–1908): између империјалне кризе, локалног насиља и националних пројеката у оквиру Научне трибине Историјског института у Београду.
Данашња територија Косова и Метохије се у периоду од Берлинског конгреса 1878. до Младотурске револуције 1908. године, а и касније, све до ослобођења 1912. године налазила у центру збивања. Период је обележила дубока криза која је захватила Османско царство и која је на овом простору имала изразито дестабилизујуће последице. Ограничена способност и незаинтересованост централне власти да спроводи реформе, обезбеди правну сигурност и контролише локалне актере довела је до јачања појединих арбанашких вођа чије је деловање произвело системско насиље. У таквим околностима, хришћанско становништво, пре свега српско, било је изложено различитим облицима правне дискриминације, економске експлоатације и физичке несигурности.
Косово и Метохија тада постају простор интензивне артикулације и конфронтације националних пројеката. Српска држава је појачала своју политичку пропаганду, путем конзуларне активности и културне политике, настојећи да институционално одржи и ојача српски национални идентитет у оквиру османског система. Са друге стране, Арбанаси су, нарочито након формирања Призренске лиге 1878. године, под утицајем страних фактора, пре свега Аустроугарске, радили на очувању стеченог положаја и друштвених привилегија, што се рефлектовало отпором према реформама и конфронтацији са хришћанима.
Ови процеси су се одвијали у условима слабе државне управе, подељене локалне власти и ограничених реформи. Претварање конфесионалних и социјалних разлика у националне категорије довело је до продубљивања међуетничких тензија, што се манифестовало кроз пораст насиља, присилних миграција, а самим тим променом демографске структуре на тој територији. Косово и Метохија су у позној османској епохи представљали полигон на којем су се преплитали империјални интереси, локалне стратегије моћи и национални пројекти, чиме су створени предуслови за коначни слом османске власти.
