Међународна научна конференција на Софијском универзитету
На Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ одржана је од 9. до 11. маја 2023. Међународна научна конференција под називом Единство и разделение в езиците, литературите и културите, која је окупила неколико десетина учесника из више европских земаља. На конференцији су учествовали стручњаци из различитих дисциплина, посебно из области лингвистике, теорије књижевности, етнологије, антропологије, фолклористике. Конференцију је организовао Факултет за словенску филологију при Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“, док је циљ конференције био усмерен ка пружању доприноса расветљавању бројних феномена из домена језика, књижевности и културе, са акцентом на покушају трагања за одговорима на питања везаним за различите друштвене проблеме, како на локалном, тако и на ширем, глобалном нивоу. У раду конференције учествовали су истраживачи Института за српску културу Приштина – Лепосавић: др Мирјана Бечејски, др Јасмина Кнежевић и др Александар Павловић.
Др Мирјана Бечејски на конференцији је представила реферат на тему „Прича (о) речима у роману Лагум Светлане Велмар-Јанковић: језик који нестаје и језик који настаје“, написан у коауторству са др Маријом Јефтимијевић Михајловић, истраживачем из Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Реч је о раду у чијем се истраживачком фокусу налази прича (о) речима која припада есејистичком току романа Лагум, а која представља један од начина којим ауторка романа, уједно његова главна јунакиња, трага за изгубљеним временом у циљу доласка до самоспознања. Причајући о језику поражене грађанске класе након Другог светског рата – језику који нестаје, и језику тоталитарног комунистичког режима – језику који настаје, Светлана Велмар-Јанковић у свом роману открива наслаге времена у речима: социолошке, политичко-идеолошке, етичке, естетичке, и друге.
Рефератом „Данајски дарови револуције: друго лице слободе у роману Топле педесете Павла Угринова“ др Јасмина Кнежевић је на конференцији представила анализу амбивалентног односа једног од идејних носилаца и зачетника авангардног покрета у Београду после Другог светског рата Павла Угринова (Василија Поповића) према догађајима и друштвеним проблемима у поратним годинама. У питању је однос испуњен, са једне стране, ентузијазмом и узлетом, односно, са друге стране, сетом и горчином што су наведене године биле праћене добро организованим системима унутрашњег праћења, контроле и цензуре. Следећи два главна тока приповедања у роману Топле педесете др Јасмина Кнежевић је у свом раду указала на два вида репресије у југословенском, односно српском друштву средином двадесетог века: суптилни (цензуре и забране) и директни (физичка изолација и елиминација), чиме је она настојала да акцентује постојање другог лица револуције, о којем је у посматраном периоду било забрањено говорити.
Др Александар Павловић је на конференцији учествовао са рефератом „Прилог истраживању покладне праксе код Срба у Сиринићкој жупи: Поглед ‚изнутра‘“, заснованом на делу резултата теренских истраживања која др Павловић у поменутој области, на крајњем југу Косова и Метохије, спроводи од 2018. године до данас. Полазећи од ширег контекста прославе Поклада код Словена, и третирајући овај догађај као светковину позиционирану насупрот свакодневици, др Павловић је у свом раду настојао да пружи допринос разумевању главних карактеристика покладне праксе код сиринићких Срба, узимајући у обзир њена специфична обележја. У остварењу наведеног циља акценат је био стављен на субјективну страну проучаваних феномена, што значи да су они посматрани „изнутра“, односно кроз визуру личних ставова њихових непосредних учесника. Овако конципиран, реферат др Александра Павловића био је усмерен ка проблематизовању два нивоа истраживане стварности: 1) сагледавању кључних елемената покладне праксе код Срба у Сиринићкој жупи, и 2) вредновању искуственог света конкретних припадника истраживане српске заједнице, односно њихове субјективности, у процесу стварања смисла проучаване праксе као чиниоца очувања њиховог културног идентитета.
