Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту
17. симпозијум истраживачког пројектa „Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контекстуˮ одржан је Мадриду од 2. до 5. октобра 2025. године у организацији Института за славистику Универзитета „Карл Францˮ у Грацу, Универзитета Комплутенсе у Мадриду и Хиспанско-српског културног удружења „Иво Андрићˮ. Главни циљеви овог истраживачког пројекта, који је започет симпозијумом одржаним 2007. године у Грацу, укључују проучавање књижевних, језичких и културно-историјских аспеката Андрићевог стваралаштва у контексту његовог боравка и рада у Грацу, Аустрији и Европи. Одржавањем 17. симпозијума обележене су и важне годишњице везане за Андрићев живот и рад уопште, и боравак у Мадриду: педесет година од смрти Иве Андрића, осамдесет година од објављивања три Андрићева романа (На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица) и сто година од Андрићевог рада у југословенском дипломатском посланству у Мадриду.
Тема овогодишњег симпозијума – „Андрић виртуелниˮ – подстицала је испитивање широког спектра тема, поступака и књижевних и језичких појава у делима Иве Андрића: виртуелних наратива, фантастичних аспеката делâ, заступљености метафизичких питања, повлашћених простора и стања (ониризам, чудесно, хетеротопије). Други круг тема симпозијума био је посвећен појави Иве Андрића као књижевног и филмског лика, трансмедијалним темама и обрадама Андрићевог стваралаштва, док је трећи скуп радова истраживао границе и могућности коришћења најновије технологије и модела базираних на вештачкој интелигенцији, попут напредног језичког модела ChatGPT, у тумачењу Андрићевих текстова.
Отварање симпозијума уприличено је у свечаној сали Филолошког факултета Универзитета Комплутенсе у Мадриду, када су се учесницима скупа обратили проф. др Арно Гимбер, продекан за наставу и квалитет студија Филолошког факултета Универзитета Комплутенсе у Мадриду, проф. др Гжегож Бонк, шеф Катедре за германску и словенску филологију Филолошког факултета Универзитета Комплутенсе у Мадриду, емеритус проф. др Бранко Тошовић с Института за славистику Универзитета „Карл Францˮ у Грацу, руководилац Пројекта, доц. др Горан Милашин, потпредседник Комисије за стилистику Међународног славистичког комитета и проф. др Франсиско Хавијер Хуес Галвес, руководилац истраживачке групе „Иберословенска истраживања: превођење, рецепција и компаратизамˮ на Филолошком факултету Универзитета Комплутенсе у Мадриду. У складу с местом одржавања скупа, уводни реферат проф. др Бранка Тошовића, насловљен „Андрићев виртуæлијумˮ, пратила је сесија о шпанским темама и релацијама у Андрићевом раду и животу. Сесијама симпозијума које су одржане у Градској библиотеци „Иван де Варгасˮ присуствовали су амбасадорка Републике Србије у Краљевини Шпанији, госпођа Ирена Шарац, и представници амбасаде Републике Србије у Краљевини Шпанији.
На симпозијуму су испред Института за српску културу Приштина/Лепосавић своја излагања представиле в.д. директора Института за српску културу Приштина/Лепосавић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник, др Ана Мумовић, виши научни сарадник, др Ивана Раловић, научни сарадник и Јована Сувајџић, истраживач-сарадник. Излагање др Марије Јефтимијевић Михајловић, насловљено „Виртуелна стварност Панораме – визија бесконачног у реалитету коначногˮ пратило је основна идејна и поетичка упоришта Андрићеве приповетке „Панорамаˮ, с истицањем значаја доживљаја „виртуелне стварностиˮ створене покретањем слика панораме и удела тог доживљаја у стваралачком (уметничком) импулсу приповедача, који представља покретачку енергију света Андрићеве прозе уопште. Др Ана Мумовић је у излагању „Лик Ива Андрића у роману Каинов ожиљакˮ представила појаву Андрићевог лика у наведеном роману Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, с освртом на тачке виртуелизације/фикционализације живота и стваралаштва српског писца и поступке посредством којих се у роману Каинов ожиљак ствара сложена слика историјске и фиктивне Европе у освит Другог светског рата. Излагање „Трагови ’Летовања на југу’ и ’Бајрона у Синтри’ испод слојева једног неснимљеног филмаˮ др Иване Раловић прати скривену и могућу интертекстуалност синопсиса „Летовањеˮ, нађеног у заоставштини редитеља Александра Саше Петровића, где се имплицитна интертекстуалност разматра у односу на Андрићеве приче „Летовање на југуˮ и „Бајрон у Синтриˮ, њихову алузивност и мотивску структуру. Јована Сувајџић је основне тезе излагања „Измене простора сећања у светлу савремених музеолошких тенденција: случај Спомен-музеја Иве Андрићаˮ представила заједно с коауторком истраживања, Маријом Петровић, кустоскињом Спомен-музеја Иве Андрића у Београду, наглашавајући динамику похрањивања (очувања) и мењања поставке и изгледа Спомен-музеја, и утицај нових, инклузивних и интерактивних музеолошких пракси на ту динамику.
Одабиром тема из све три области проучавања на симпозијуму (тзв. интравиртуелни, екстравиртуелни и паравиртуелни Андрић), представнице Института за српску културу Приштина/Лепосавић допринеле су вишестраном расветљењу појма „виртуелностиˮ у контексту фигуре, живота и дела Иве Андрића. Институт овом приликом изражава захвалност организаторима: проф. др Бранку Тошовићу, руководиоцу Пројекта, и проф. др Франсиску Хавијеру Хуес Галвесу, представнику Филолошког факултета Универзитета Комплутенсе у Мадриду, на позиву, изузетној организацији и гостопримству.
