УЧЕШЋЕ ИСТРАЖИВАЧА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА – ЛЕПОСАВИЋ НА 4. МЕЂУНАРОДНОМ НАУЧНОМ СКУПУ „ТРАДИЦИОНАЛНО И САВРЕМЕНО У УМЕТНОСТИ И ОБРАЗОВАЊУ” У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
На 4. Међународном научном скупу „Традиционално и савремено у уметности и образовању”, који је од 15. до 17. маја 2026. године одржан у Косовској Митровици, у организацији Факултета уметности Приштина – Звечан, учешће су узели бројни научни радници и истраживачи из земље и иностранства. Скуп је реализован уживо и у онлајн формату, омогућивши широку научну размену и интердисциплинарни дијалог о савременим токовима у уметности, култури и образовању. Значајан допринос раду скупа дали су и запослени у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, представивши резултате својих истраживања из области књижевности, антропологије, музикологије, историје и културе.
Др Ивана Раловић, научни сарадник Института, представила је рад „Трансмедијално путовање Вилинског краља”, у којем је пратила еволуцију Гетеове баладе „Вилински краљ” кроз различите медије и уметничке форме. Посебно је указала на начин на који је ова прича, од народне баладе и Гетеовог текста, преко Шубертове композиције и Турнијеовог романа, до савремених филмских остварења, наставила да живи у новим културним и поетичким контекстима, потврђујући трајну актуелност класичних мотива.
О библијским и духовним темељима косовског завета говорила је др Драгана Церовић, научни сарадник, у излагању „Библијски контекст култа Светог кнеза Лазара”. У фокусу рада било је тумачење кључних мотива косовске драме у светлу библијског текста, при чему је нарочито истакнута паралела између Лазаревог опредељења за Царство небеско и Христовог добровољног страдања. Пажња је посвећена и симболици кнежеве вечере и мотиву издајства, чиме је осветљена сложена духовна и симболичка структура култа Светог кнеза Лазара.
Др Тијана Милентијевић, научни сарадник, изложила је рад „Интертекстуални дијалог Григорија Божовића са српском средњовековном књижевношћу: косовски мит и етички идеал јунаштва”. У реферату је указала на континуитет косовског завета у Божовићевом прозном стваралаштву, у којем се његови јунаци јављају као модерни носиоци Лазаревог завета и идеала жртве ради очувања духовних и националних вредности. Посебно место у анализи заузели су мотиви „белог образа”, издајства и духовне одговорности у оквиру модерног националног искуства.
Питањем односа расељеника према принудно напуштеним местима на Косову и Метохији бавила се др Невена Петковић, научни сарадник, у раду „Антрополошка анализа колективних обилазака принудно напуштених места на Косову и Метохији: утицај расејања на уобличавање завичајног сентимента”. Кроз антрополошки приступ и анализу колективних посета Приштини, Призрену и другим градовима, потцртала је значај ових обилазака у очувању културе сећања, завичајног идентитета и превазилажењу последица принудног измештања.
Мср Маша Петровић, истраживач-сарадник, представила је рад „Призрен са околином као енциклопедијска метафора у путопису Два месеца у југословенском Сибиру Драгише Васића”. Полазећи од енциклопедијског модела тумачења књижевног дела, у излагању је покренула питања могућности сагледавања хронотопа Призрена као сложене метафоре у којој се укрштају историјски, документарни, филозофски и фантастични слојеви. Посебну пажњу је посветила начину на који Васић тематизује културу сећања, националну историју, суживот Срба и Албанаца, као и специфичност живота на јужној граници државе.
О савременим аналитичким приступима посттоналној музици говорила је Верица Грбовић, стручни сарадник Института, у раду „Анализа музике двадесетог века аналитичким техникама двадесетог века – разоткривање кохеренције музичког тока кроз призму Фортове сет теорије на примеру Сонате оп. 3 Ђачинта Шелсија”. Она је истакла да традиционалне аналитичке методе често нису довољне за разумевање модернистичког музичког језика, те да анализа заснована на Фортовој теорији скупова омогућава откривање дубљих структурних веза и кохеренције музичког тока које друге аналитичке технике не препознају.
О историји и судбини сакралне архитектуре на Косову и Метохији између два светска рата говорила је Марија Савић, стручни сарадник Института, која је у коауторству са Небојшом Ђокићем, представила рад „Црквени храмови саграђени између два светска рата на Косову и Метохији – између старог и новог”. У раду је указано на чињеницу да су током Другог светског рата најчешће страдали храмови подигнути у колонистичким насељима, док су старије и обновљене цркве у већини случајева остале очуване. Аутори су настојали да осветле историјске и друштвене околности које су условиле такву судбину сакралних објеката.
За учеснике скупа последњег дана, 17. маја, организована је и посета српским православним светињама на Косову и Метохији, Пећка патријаршија и Манастир Високи Дечани, чиме је научни програм додатно употпуњен упознавањем културног, духовног и историјског наслеђа овог простора.
Учешће истраживача Института за српску културу Приштина – Лепосавић на овом међународном научном скупу потврдило је значај институционалног научног рада у очувању и тумачењу српске културне, духовне и уметничке баштине, али и отвореност ка савременим методолошким и интердисциплинарним приступима у науци и уметности.
