Тематски научни скуп „Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин”
У организацији Дома културе „Стари Колашин“, у Зубином Потоку је 12. октобра 2021. године одржан научни скуп под називом Шемси паша Бишевац и Ибарски Колашин.
Циљ скупа било је настојање да се са више различитих аспеката расветли значај улоге Шемси-паше Бишевца у контексту догађаја повезаних са положајем Срба у Ибарском Колашину у последњој деценији османске владавине на подручју Косова и Метохије.
Организовањем скупа учињен је и покушај да се пружи допринос сагледавању историјских и друштвених прилика у Ибарском Колашину на крају 19. и почетком 20. века, као и допринос разумевању миграторних веза становништва овог подручја са подручјем Бишева у североисточној Црној Гори.
Виши научни сарадник Института за српску културу др Весна Зарковић на скупу је представила тему под називом „Шемси-паша у колашинским збивањима почетком XX века“.
Постављајући тему у контекст бурних догађаја који су оставили трага у српској историји, др Зарковић анализира став Шемси-паше према Србима приликом арбанашких напада на Ибарски Колашин у првим годинама 20. столећа.
Др Зарковић указује на то да захвалност за свој опстанак у последњој фази Османског царства Срби у Ибарском Колашину дугују не само српској и руској дипломатији, већ и Шемси-паши, кога су они доживљавали као праведног и њима наклоњеног официра османске војске.
Научни сарадник Института за српску културу др Александар Павловић на скупу је представио рад „Бишевци у Косовској Митровици – усмене историје о пореклу и идентитету“.
Реч је о раду заснованом на теренском истраживању актуелног положаја Срба у Косовској Митровици, у оквиру ког др Павловић значајну пажњу посвећује анализи идентитетске позиције српског становништва у овом граду.
У фокус теме представљене на скупу др Павловић ставља концепт идентитета спрам односа према породичном пореклу, сходно чему у свом раду анализира становишта оних Срба у Косовској Митровици који припадају сродству Бишеваца.
Циљ наведене теме био је покушај да се пружи допринос конципирању етнографске грађе за познавање историје Бишеваца у Косовској Митровици, односно допринос разумевању улоге наратива о пореклу и континуитету припадника ове сродничке групе у процесу њихове самоидентификације.
