Maša Petrovićwas born in 1999 in Belgrade.
She completed her primary educationand the Philological High School in Belgrade, specializing in modern languages (Italian).
She graduated from the Faculty of Philology (University of Belgrade) in 2022 with the average grade 9, 77; her final paper was titled "The Journey of Alija Đerzelez" as the main work of the Ivo Andrić’s narrative opus". In 2023, she completed her Master’s thesis titled "Narrating Poetics of the Late Andrić (Collections TheFaces and The House on Its Own)"at the same faculty, where she is currently pursuing doctoral studies in Serbian literature.
During both her undergraduate and master’s studies, she was a scholarship holder of the Ministry of Education, Science, and Technological Development, as well as the Fund for Young Talents of the Republic of Serbia, awarded to top-performing final-year students. For the academic years 2021/2022 and 2022/2023, she received a Commendation from the Faculty of Philology, University of Belgrade, for outstanding academic achievement and special accomplishments. She was awarded the Second Branko’s Award of Matica srpska for the academic year 2021/2022 for her thesis "The Short Story 'The Journey of Alija Đerzelez' as the main work of Ivo Andrić’s Narrative Work," and she also received second prize in the essay competition on Dis's literary work at the 60th "Dis’s Spring" Festival (2023) for her essay "How Dis’s Lyric Subject Sings of War: The Image of War in the Poetry of Vladislav Petković Dis."
Since June 3, 2024, she has been employed at the Institute for Serbian Culture. Prior to that, from October 2023 to May 2024, she participated in the Ministry of Science’s professional training program "Talents in the Public Sector," at the Institute for Literature and Art in Belgrade, Department of the Poetics of Modern and Contemporary Literature (headed by Dr. Svetlana Šeatović). As part of that program, she was appointed Junior Research Assistant on November 14, 2023. From February to September 2023, she worked as a Teaching Associate at Metropolitan University in Belgrade, assisting in the courses Organizational Behavior and Business Ethics and Communication.
She is a member of Matica srpska and a collaborator of the "Desanka Maksimović" Endowment in Belgrade.
She has participated as a presenter and session moderator at prominent national and international academic conferences, both in Serbia and abroad. In 2023 and 2024, she served as a lecturer and mentor to high school students in writing their first research papers at the Summer School "Classics of Serbian Literature," organized by the Department of Serbian Literature with South Slavic Literatures at the Faculty of Philology, University of Belgrade, and the Program Board of NOKC "Vuk Karadžić" in Tršić. From December 2022 to April 2023, she was part of the artistic project, which involved the creation of art dolls inspired by Dositej Obradović’s fables.
Her primary research interests include 20th- and 21st-century Serbian literature, the poetics of Ivo Andrić, affective narratology, the application of emotion studies in literary interpretation, interdisciplinarity in literature, music and film, literary criticism, and methodology of literature teaching.
She speaks English, Russian, and Italian, and holds the CELI B2 Certificate (Certificato di Conoscenzadella Lingua Italiana – Level B2).
She completed her primary educationand the Philological High School in Belgrade, specializing in modern languages (Italian).
She graduated from the Faculty of Philology (University of Belgrade) in 2022 with the average grade 9, 77; her final paper was titled "The Journey of Alija Đerzelez" as the main work of the Ivo Andrić’s narrative opus". In 2023, she completed her Master’s thesis titled "Narrating Poetics of the Late Andrić (Collections TheFaces and The House on Its Own)"at the same faculty, where she is currently pursuing doctoral studies in Serbian literature.
During both her undergraduate and master’s studies, she was a scholarship holder of the Ministry of Education, Science, and Technological Development, as well as the Fund for Young Talents of the Republic of Serbia, awarded to top-performing final-year students. For the academic years 2021/2022 and 2022/2023, she received a Commendation from the Faculty of Philology, University of Belgrade, for outstanding academic achievement and special accomplishments. She was awarded the Second Branko’s Award of Matica srpska for the academic year 2021/2022 for her thesis "The Short Story 'The Journey of Alija Đerzelez' as the main work of Ivo Andrić’s Narrative Work," and she also received second prize in the essay competition on Dis's literary work at the 60th "Dis’s Spring" Festival (2023) for her essay "How Dis’s Lyric Subject Sings of War: The Image of War in the Poetry of Vladislav Petković Dis."
Since June 3, 2024, she has been employed at the Institute for Serbian Culture. Prior to that, from October 2023 to May 2024, she participated in the Ministry of Science’s professional training program "Talents in the Public Sector," at the Institute for Literature and Art in Belgrade, Department of the Poetics of Modern and Contemporary Literature (headed by Dr. Svetlana Šeatović). As part of that program, she was appointed Junior Research Assistant on November 14, 2023. From February to September 2023, she worked as a Teaching Associate at Metropolitan University in Belgrade, assisting in the courses Organizational Behavior and Business Ethics and Communication.
She is a member of Matica srpska and a collaborator of the "Desanka Maksimović" Endowment in Belgrade.
She has participated as a presenter and session moderator at prominent national and international academic conferences, both in Serbia and abroad. In 2023 and 2024, she served as a lecturer and mentor to high school students in writing their first research papers at the Summer School "Classics of Serbian Literature," organized by the Department of Serbian Literature with South Slavic Literatures at the Faculty of Philology, University of Belgrade, and the Program Board of NOKC "Vuk Karadžić" in Tršić. From December 2022 to April 2023, she was part of the artistic project, which involved the creation of art dolls inspired by Dositej Obradović’s fables.
Her primary research interests include 20th- and 21st-century Serbian literature, the poetics of Ivo Andrić, affective narratology, the application of emotion studies in literary interpretation, interdisciplinarity in literature, music and film, literary criticism, and methodology of literature teaching.
She speaks English, Russian, and Italian, and holds the CELI B2 Certificate (Certificato di Conoscenzadella Lingua Italiana – Level B2).
БИБЛИОГРАФИЈА
Научни радови:
• Петровић, М. (2025). Поезија неба Иве Андрића: целестијална слика у Лирици, Немирима и ExPontu. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Небо у српском језику, књижевности и култури, год. 5, бр. 5 (157–174). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
• Петровић, М. (2025). Наратив смрти у роману Госпођица Иве Андрића. Летопис Матице српске,књ. 515, св. 3, 255–267.
• Петровић, М. (2024). Како о великом рату пева Дис – Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса. Књижевност и језик, LXXI, 2, (271–289). Друштво за српски језик и књижевност Србије.
• Петровић, М. (2024). Дијалог раног Андрића и Црњанског: компаративно читање романа На сунчаној страни и Дневник о Чарнојевићу. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима год. XIX, (69–87).Филолошки факултет Универзитета у Београду.
• Петровић, М. (2024). Слика простора и природе у роману Приврженост Драга Кекановића. Савремена филолошка истраживања. (432-445). Филолошки факултет Универзитета у Београду.
• Петровић, М. (2024). Емоционални пејзаж романа Проклета авлија Иве Андрића. Баштина бр. 63, 45–59. Институт за српску културу Приштина – Лепосавић.
• Петровић, М. (2024). Поетоцентрични елементи у поезији Живорада Недељковића. Поезија Живорада Недељковића. (167-188). Задужбина ,,Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Институт за књижевност и уметност Београд.
• Петровић, М. (2024). Могућности тумачења приповетке „Јелена, жена које нема” Иве Андрића у основношколској настави. Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних : зборник реферата са XIX Конгреса савеза славистичких друштава Србије 23–25. VIII 2023, Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, 19, 691–701.
• Петровић, М. (2024). Наравообученија: сусрет књижевности и примењене ликовне уметности на примеру карактеризације уметничких лутки израђених према ликовима басни Доситеја Обрадовића. Доситејевврт, 11, 87-104.
• Петровић, М. (2024). Прикривена интермедијалност: музички елементи у роману Соната за лошег човека Александра Гаталице. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Значај и значење ватре у српском језику, књижевности и култури, год. 4, бр. 4 (147–164). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
• Петровић, М. (2024). Интермедијални дијалог са Андрићевим стваралаштвом – филмскочитање романа Проклетаавлија Иве Андрића.Савременапроучавањајезика и књижевности,зборникрадова, XV, 2 (367–378). Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
• Петровић, М. (2024). Поетика приповедања позног Андрића: један поглед на збирке приповедака Кућа на осами и Лица. Летопис Матице српске, 513, 3, 241–255.
• Петровић, М. (2024). Књижевнокритичка мисао Петра Џаџића на примерустудијапосвећених делу Иве Андрића.СавременафилолошкапроучавањамладихистраживачаII, зборникрадова, (52–63). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
• Петровић, М. (2023). Слика Косова у поезијиДесанкеМаксимовић.Доминанты сербской культуры материалы IV научно-практической школы сербистики, зборник радова (64–77). Институт славяноведения РАН Москва.
• Петровић, М. (2023). Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија Андрићевог приповедног опуса. Књижевност и језик,LXX/1, 139–154.
• Петровић, М. (2023). Тумачење приповетке ,,Ђорђе Ђорђевић” Иве Андрића. Свет речи, 55-56, 25–30.
• Петровић, М. (2022). Народно, Бранково, Његошево или коло српске културе и сећања (Тумачење песме ,,Коло сентандрејско” Милосава Тешића). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVII, 291–298.
Прикази:
• Петровић, М. (2024). Калеидоскоп родног, жанровског и интертекстуалног читања Кафке (приказ књиге Катарине Пантовић Актуелна читања Кафкиног дела). Зборник Матице српске за књижевност и језик, LXXII, св. 3, 1148–1150.
• Петровић. М. (2024). У зениту страха од живота и смрти (Нађа Петровић, Медузе живе заувек, док их не ухвате, Геопоетика, Београд, 2023). Књижевни магазин бр. 241-242, мај-август 2024, 94–96.
• Петровић, М. (2024). Шта је мали златни век српске поезије завештао авангардистима и послератним модернистима (приказ књиге Предрага Петровића Орфејско завештање). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVIII, 301–306.
Научни радови:
• Петровић, М. (2025). Поезија неба Иве Андрића: целестијална слика у Лирици, Немирима и ExPontu. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Небо у српском језику, књижевности и култури, год. 5, бр. 5 (157–174). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
• Петровић, М. (2025). Наратив смрти у роману Госпођица Иве Андрића. Летопис Матице српске,књ. 515, св. 3, 255–267.
• Петровић, М. (2024). Како о великом рату пева Дис – Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса. Књижевност и језик, LXXI, 2, (271–289). Друштво за српски језик и књижевност Србије.
• Петровић, М. (2024). Дијалог раног Андрића и Црњанског: компаративно читање романа На сунчаној страни и Дневник о Чарнојевићу. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима год. XIX, (69–87).Филолошки факултет Универзитета у Београду.
• Петровић, М. (2024). Слика простора и природе у роману Приврженост Драга Кекановића. Савремена филолошка истраживања. (432-445). Филолошки факултет Универзитета у Београду.
• Петровић, М. (2024). Емоционални пејзаж романа Проклета авлија Иве Андрића. Баштина бр. 63, 45–59. Институт за српску културу Приштина – Лепосавић.
• Петровић, М. (2024). Поетоцентрични елементи у поезији Живорада Недељковића. Поезија Живорада Недељковића. (167-188). Задужбина ,,Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Институт за књижевност и уметност Београд.
• Петровић, М. (2024). Могућности тумачења приповетке „Јелена, жена које нема” Иве Андрића у основношколској настави. Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних : зборник реферата са XIX Конгреса савеза славистичких друштава Србије 23–25. VIII 2023, Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, 19, 691–701.
• Петровић, М. (2024). Наравообученија: сусрет књижевности и примењене ликовне уметности на примеру карактеризације уметничких лутки израђених према ликовима басни Доситеја Обрадовића. Доситејевврт, 11, 87-104.
• Петровић, М. (2024). Прикривена интермедијалност: музички елементи у роману Соната за лошег човека Александра Гаталице. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Значај и значење ватре у српском језику, књижевности и култури, год. 4, бр. 4 (147–164). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
• Петровић, М. (2024). Интермедијални дијалог са Андрићевим стваралаштвом – филмскочитање романа Проклетаавлија Иве Андрића.Савременапроучавањајезика и књижевности,зборникрадова, XV, 2 (367–378). Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
• Петровић, М. (2024). Поетика приповедања позног Андрића: један поглед на збирке приповедака Кућа на осами и Лица. Летопис Матице српске, 513, 3, 241–255.
• Петровић, М. (2024). Књижевнокритичка мисао Петра Џаџића на примерустудијапосвећених делу Иве Андрића.СавременафилолошкапроучавањамладихистраживачаII, зборникрадова, (52–63). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
• Петровић, М. (2023). Слика Косова у поезијиДесанкеМаксимовић.Доминанты сербской культуры материалы IV научно-практической школы сербистики, зборник радова (64–77). Институт славяноведения РАН Москва.
• Петровић, М. (2023). Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија Андрићевог приповедног опуса. Књижевност и језик,LXX/1, 139–154.
• Петровић, М. (2023). Тумачење приповетке ,,Ђорђе Ђорђевић” Иве Андрића. Свет речи, 55-56, 25–30.
• Петровић, М. (2022). Народно, Бранково, Његошево или коло српске културе и сећања (Тумачење песме ,,Коло сентандрејско” Милосава Тешића). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVII, 291–298.
Прикази:
• Петровић, М. (2024). Калеидоскоп родног, жанровског и интертекстуалног читања Кафке (приказ књиге Катарине Пантовић Актуелна читања Кафкиног дела). Зборник Матице српске за књижевност и језик, LXXII, св. 3, 1148–1150.
• Петровић. М. (2024). У зениту страха од живота и смрти (Нађа Петровић, Медузе живе заувек, док их не ухвате, Геопоетика, Београд, 2023). Књижевни магазин бр. 241-242, мај-август 2024, 94–96.
• Петровић, М. (2024). Шта је мали златни век српске поезије завештао авангардистима и послератним модернистима (приказ књиге Предрага Петровића Орфејско завештање). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVIII, 301–306.