Невена Петковић успешно одбранила докторску дисертацију

У четвртак, 4. септембра 2025. године,  у свечаној сали „Драгослав Срејовић“ Филозофског факултета у Београду, МА Невена Петковић, одбранила је докторску дисертацију под насловом „Стратегије идентификација интерно расељених лица са Косова и Метохије: антрополошка анализа усмених и писаних наратива о дому“.

За теза насталу под менторством проф. др Гордане Горуновић (ванредна професорка, Универзитет у Београду, Филозофски факултет) и коменторством проф. др Слободана Наумовића (ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет), колегиница Невена Петковић добила је највише похвале и оцене. Комисију су чиниле проф. др Драгана Антонијевић (редовна професорка Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Лидија Радуловић (редовна професорка Универзитет у Београду, Филозофски факултет), др Сања Златановић (виша научна сарадница Институт за политичке науке, Словачка академија наука, Братислава) и др Јадранка Ђорђевић Црнобрња (научна саветница Етнографски институт САНУ).

Надовезујући се на досадашња антрополошка истраживања присилних миграција и увиде које она пружају у разумевању категорије дома и појма измештености, докторска дисертација Невене Петковић истражује културно специфичне одговоре на расељеништво и повратак. По свом основном кар актеру, истраживање је квалитативно, мултилокално и мултивокално оријентисано и од посебног је  значаја за социокултурну антропологију.

Широко постављен теоријски оквир обухвата разнолике приступе у више научних области, као што су антропологија миграција, интердисциплинарне студије сећања, антропологија фолклора и антропологија књижевности, које су у овој студији креативно и интертекстуално повезане.

Невена Петковић развила је критеријуме за разликовање три генерацијске кохорте интерно расељених лица (рођени између 1945. и 1969. године; између 1970. и 1985; између 1986. и 2004.) и поредила начине на које те узрасне групе организују сећања на дом и са њима повезане облике самопоимања. Комисија је истакла да је реч о једном од првих случајева примене генерацијског приступа у разматрању сећања на дом и нарације о дому у оквиру домаће етнолошко-антрополошке продукције.

Дисертација је доступна на https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/6288