Магда Миликић

Истраживач приправник
Биографија
Библиографија

Магда Миликић, истраживач приправник

Магда Г. Миликић рођена је 1995. године. Основну школу завршила је у Рашки, средњу економску школу у Чачку.

Основне академске студије на Филолошком факултету у Београду, на студијском програму Српска књижевност и језик са компаратистиком, завршава 2018. године, са просечном оценом 9,46. Исте године уписује мастер академске студије на Филолошком факултету у Београду, на студијском програму Српска књижевност, и завршава их 2019. године, са просечном оценом 10,00. Од 2019. године студент је докторских академских студија на Филолошком факултету у Београду, на модулу Српска књижевност. Положила је све испите у оквиру докторских студија, са просечном оценом 10,00.

Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Општине Рашка, као и Фонда за Младе таленте – Доситеја. Од јула 2020. године као докторанд-стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а од јуна 2021. године у звању истраживача приправника, ангажована је на Институту за српску културу у Приштини, са привременим седиштем у Лепосавићу.

Током 2016/17. била је један од уредника студентског књижевног часописа Весна, који објављује Филолошки факултет у Београду. Радила је коректуру 14. и 15. броја научног часописа Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (2019, 2020). Од јула 2020. године члан је редакције часописа за књижевност, уметност, науку и културу Рашка, који издаје Центар за културу, образовање и информисање „Градац” у Рашки.

Члан је Удружења фолклориста Србије. Ангажована је на пројекту Српске академије науке и уметности за дигитализацију рукописа из Етнографске збирке.

Добитник је 3. награде за есеј о Дису у оквиру манифестације „Дисово пролеће” (Градска библиотека Чачак) за 2020. годину, као и 3. награде „Доситејево златно перо” (Задужбина „Доситеј Обрадовић” Београд) за 2021. годину.

Од јула 2022. године као истраживач приправник запослена је на Институту за српску културу Приштина–Лепосавић.

Током школске 2021/22. године учествовала је у организацији квиза за српску децу из целог света узраста од 10 до 15 година, под насловом „Знаменити Срби”. Квиз је организован под покровитељством Министарства спољних послова Републике Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Министарства просвјете и културе Републике Српске. Учествује у огранизацији квиза за српску децу из целог света под насловом „Страдање Срба у двадесетом веку”, који је планиран за јесен 2022. године.

Говори енглески језик.

Живи у Београду.

Оригинални научни радови и прикази:

„Андрићева приповетка ’Пут Алије Ђерзелеза’ и народна књижевност”, Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 35, год. 2018, стр. 227–250.

„На шта се писци кладе и како плаћају дугове: однос Милисава Савића према експлицитној и имплицитној поетици Данила Киша”, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, год. 2019, бр. 14, стр. 235–253.

„Срдит Марко језди низ Косово: теренско истраживање о Марку Краљевићу на Косову”, Фолклористика, год. 5, св. 1, 2020, стр. 169–204.

„Неки аспекти схватања жене у народним баладама и поезији Радмиле Лазић”, Баштина, бр. 52 (2020). стр. 99–114.

„Етнички идентитети у Андрићевој приповеци ’Три дечака’”, Књижевност и језик, год. 65, св. 2 (2020), стр. 323–335.

„Да ли је Америка крмача која прождире свој окот: Апдајков Терориста као образовни роман”, Филолог, год. XI, бр. 22 (2020), стр. 320–347.

„Нова читања Вуковог Рјечника (Зоја Карановић, Вуков Рјечник и српска култура: Књига о заборављеним световима”, Београд–Пожега: Вукова задужбина – Свитак, 2019, 211 стр.)”, Фолклористика, 5/2 (2020), стр. 193–196.

„Болест из угла хуманистике (Између здравља и болести: Поглед са Балкана. Ур. Сања Лазаревић Радак. Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека ’Светозар Марковић’, 2019, 220 стр.)”, Фолклористика, 6/1 (2021), стр. 192–196.

„’Мора постојати то мјесто између мене и моје свакидашњице’: ка поетици филма Понедјељак или уторак Ватрослава Мимице”, Рашка, часопис за књижевност, уметност, науку и културу, бр. 44 (2021), стр. 17–29.

„Прилог проучавању руског формалног метода: анализа приче ’Плод чрева твојего’ Видосава Стевановића”, Баштина, бр. 55, 3/2021, стр. 63–77.

„Какофонија лира Илира (Горан Коруновић, Музе идеологије: Обликовање националног идентитета у Подунавки и Даници илирској, Београд: Институт за књижевност и уметност, 2020, 277. стр.)”, Књижевна историја, год. 53 (2021), број 174, стр. 441–446.

Приређивање:

Кино Први маj’”, Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу, год. 51, број 44 (2021), стр. 5–78.

Есеј:

„Život u raljama knjige: o nekim aspektima motiva pisca i priče u romanu Lisica Dubravke Ugrešić”: Eckermann: web časopis za književnost, broj 32, maj/jun 2021.

Превод са енглеског језика:

Џон Апдајк, „Пријатељи из Филаделфије”, Политикин Забавник, год. LXXXIV, бр. 3674 (08.07.2022), рубрика „За читање и уживање”, стр. 56–58.

Рецензија:

Жељана Кошанин, Небески чувар, Рашка: Центар за културу, образовање и информисање „Градац”, 2021.

Учествовања на националним и међународним научним скуповима:

XI научни скуп младих филолога Србије: Савремена проучавања језика и књижевности (Крагујевац, март 2019); излагање на тему „Етнички идентитети у Андрићевој приповеци ’Tри дечака’”;

XII научни скуп младих филолога Србије (26. септембар 2020. године, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Зум платформа); излагање на тему „Предности и ограничења руског формалног метода на примеру анализе збирке приповедака Рефуз мртвак Видосава Стевановића”;

Међународна научна конференција „Савремена српска фолклористика 9” (2–4. октобар 2020, Удружење фолклориста Србије, Тршић); излагање на тему „Теренско истраживање о народној медицини”;

  1. скуп слависта Србије (28–29. јануар 2021. године, Филолошки факултет у Београду, Зум платформа); излагање на тему „Ка поетици филма Понедјељак или уторак Ватрослава Мимицe”;

XIII научни скуп младих филолога Србије (10. април 2021. године, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Зум платформа); излагање на тему „Споредни ликови у Гетеовом роману Године учења Вилхелма Мајстера”;

Међународна конференција „Савремена српска фолклористика 11” (1. октобар – 3. октобар 2021, Удружење фолклориста Србије, Тршић); коауторско излагање са мср Урошем Ђурковићем на тему „Рефлекси свакодневице у сећањима малолетникâ на НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије”;

III научно-стручна школа србистике, „Доминанте српске културе” (Филолошки факултет Московског државног универзитета М. В. Ломоносов, Институт за лингвистику Руске академије наука, Институт за славистику Руске академије наука и Филолошки факултет у Београду, 6–7. новембар 2021. године, Зум платформа); излагање на тему „Приказ материјалог света у роману Дан шести Растка Петровића”;

„Страх у научном и уметничком стваралаштву” (Институт за српску културу Приштина–Лепосавић, 16. и 17. јун 2022. године); излагање на тему: „Чега се плаши Стеван Папа-Катић: мотив страха у роману Дан шести Растка Петровића”).

мејл адреса: magdamilikic95@gmail.com