МИРОСЛАВ МИЛОШЕВИЋ, мастер историчар, истраживач-приправник, рођен 10. 5. 1994. године у Гњилану. Живи у Партешу.
Основне академске студије завршио је 2018. године на Катедри за историју Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
На мастер академским студијама дипломирао је 2020. године, одбранивши мастер рад под називом: Стара Србија у дипломатској мисији Стојана Новаковића.
Студент је друге године докторских академских студија на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Тренутно ради на изради докторске дисертације под насловом: Организација и делатност српских дипломатских представништава у Османском царству (1878–1914).
Радно искуство:
Од јула 2022. године запослен је као истраживач-приправник на Институт за српску културу Приштина-Лепосавић на Одељењу за историју. Претходно радно искуство стицао је као професор историје у средњој стручној школи. Од маја 2021. до јула 2022. био је ангажован у раду НИО Институт за српску културу Приштина-Лепосавић као Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У јулу 2022. године похађао је Летњу школу у манастиру Преподобног Прохора Пчињског са темом Православни Балкан у 19. и 20. веку.
Служи се енглеским и албанским језиком.
Чланци:
М. Милошевић, „Оснивање женског добротворног друштва „Српкиња“ у Призрену 1909. године“, Баштина, 55/2021, Приштина-Лепосавић: Институт за српску културу, 407-417. M24
М. Милошевић, „Стојан Новаковић и скопско митрополитско питање“, Топлички зборник, 5/2020, Прокупље: Народни музеј Топлице, Историјски архив Топлице, 249-266. M54
М. Милошевич, С. Станоевич, „Русская дипломатия на Балканах: миссии Я. Н. Озерецковского и Е. П. Ковалевского в Черногории (1837-1838). Часть 1“, Известия Самарского научного центра Российской академии наук. Исторические науки, т. 4, 1/2022, Самара: Самарский научный центр Российской академии наук, 69-77.
М. Милошевич, С. Станоевич, „Русская дипломатия на Балканах: миссии Я. Н. Озерецковского и Е. П. Ковалевского в Черногории (1837-1838). Часть 2“, Известия Самарского научного центра Российской академии наук. Исторические науки, т. 4, 2/2022, Самара: Самарский научный центр Российской академии наук, 85-92.
Прикази:
М. Милошевић, „Нова књига Јурија Аншакова, (Аншаков Юурий, Черногория – «горное соколиное гнездо» свободы на Балканах. Жизнь общества, становление государства, освободительная борьба, внешняя политика (1711-1860 гг.). (Москва: Институт славяноведения, 2019, 512 стр.)“, Српска баштина, VI-1/2021, Никшић: Институт за српску културу, 295-297. M51
М. Милошевић, „Из историје Срба у Хабзбуршкој Монархији (Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић, Пречански Срби у Великом рату, Нови Сад: Прометеј, 2018, 345. стр.)“, Топлички зборник, 6/2021, Прокупље: Народни музеј Топлице, Историјски архив Топлице, 175-180. M54