Маша Петровић, истраживач-приправник, рођена је 1999. године у Београду. Основну школу и Филолошку гимназију, смер живи језици (италијански језик) завршила је у Београду.
Дипломирала је 2022. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (просечна оцена 9, 77) с темом ,,Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића”. Мастер академске студије завршила је 2023. године на Филолошком факултету у Београду (просечна оцена 10,00) одбранивши завршни мастер рад на тему ,,Поетика приповедања позног Андрића (збирке Лица и Кућа на осами)”. Студент је докторских академских студија српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Волонтерски је од јуна 2021. до септембра 2022. године радила у Вуковој задужбини у Београду на пројекту израде појмовних регистара Вукове преписке. Од фебруара до септембра 2023. године била је ангажована као сарадник у настави на Универзитету Метрополитан у Београду, на предметима Организационо понашање и Пословна етика и комуникација. Од октобра 2023. до маја 2024. године реализовала је програм стручне праксе Министарства науке ,,Таленти у јавном сектору” у Институту за књижевност и уметност у Београду, на одељењу Поетика модерне и савремене књижевности (руководилац др. Светлана Шеатовић), где је 14. новембра 2023. године изабрана у звање истраживач-приправник. Члан је Матице српске.
Током основних и мастер студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На последњој години основних студија, као и на мастер студијама примила је стипендију Фонда за младе таленте Републике Србије за најбоље студенте завршних година студија у Републици Србији. Носилац је Похвале Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан успех на студијском програму основних академских студија и за посебна достигнућа током академске 2022/2023. године. Добитница је друге Бранкове награде Матице српске за академску 2021/2022. годину за дипломски рад ,,Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића”, као и друге награде на конкурсу за Есеј о Дисовом стваралаштву у оквиру 60. ,,Дисовог пролећа” (2023) за есеј ,,Како пева Дисов лирски субјект о рату: Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса”.
Учествовала је са излагањима и као модератор сесија на значајним националним и међународним научним скуповима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Бањој Луци и Москви. Као предавач и тумач Доситејевог књижевног дела, од децембра 2022. до априла 2023. године, узела је учешће у пројекту Наравообученија – пројекат израде уметничких лутки по мотивима Доситејевих басни. У августу 2023. године била је предавач на летњој школи Класици српске књижевности, у организацији Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду и Програмског одбора НОКЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.
Главне области интересовања у досадашњем истраживачком раду биле су проучавање српске књижевности 20. и 21. века, Андрићеве поетике, интердисциплинарности књижевности и других уметности, књижевнa критикa и методика наставе књижевности.
Говори енглески (ниво познавања Б2), италијански (ниво познавања Б2, Међународни сертификат познавања италијанског језика: Certificato di Conoscenza della Lingua Italiana Livello B2 CELI 3) и руски језик (ниво познавања Б1).
Дипломирала је 2022. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (просечна оцена 9, 77) с темом ,,Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића”. Мастер академске студије завршила је 2023. године на Филолошком факултету у Београду (просечна оцена 10,00) одбранивши завршни мастер рад на тему ,,Поетика приповедања позног Андрића (збирке Лица и Кућа на осами)”. Студент је докторских академских студија српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Волонтерски је од јуна 2021. до септембра 2022. године радила у Вуковој задужбини у Београду на пројекту израде појмовних регистара Вукове преписке. Од фебруара до септембра 2023. године била је ангажована као сарадник у настави на Универзитету Метрополитан у Београду, на предметима Организационо понашање и Пословна етика и комуникација. Од октобра 2023. до маја 2024. године реализовала је програм стручне праксе Министарства науке ,,Таленти у јавном сектору” у Институту за књижевност и уметност у Београду, на одељењу Поетика модерне и савремене књижевности (руководилац др. Светлана Шеатовић), где је 14. новембра 2023. године изабрана у звање истраживач-приправник. Члан је Матице српске.
Током основних и мастер студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На последњој години основних студија, као и на мастер студијама примила је стипендију Фонда за младе таленте Републике Србије за најбоље студенте завршних година студија у Републици Србији. Носилац је Похвале Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан успех на студијском програму основних академских студија и за посебна достигнућа током академске 2022/2023. године. Добитница је друге Бранкове награде Матице српске за академску 2021/2022. годину за дипломски рад ,,Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића”, као и друге награде на конкурсу за Есеј о Дисовом стваралаштву у оквиру 60. ,,Дисовог пролећа” (2023) за есеј ,,Како пева Дисов лирски субјект о рату: Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса”.
Учествовала је са излагањима и као модератор сесија на значајним националним и међународним научним скуповима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Бањој Луци и Москви. Као предавач и тумач Доситејевог књижевног дела, од децембра 2022. до априла 2023. године, узела је учешће у пројекту Наравообученија – пројекат израде уметничких лутки по мотивима Доситејевих басни. У августу 2023. године била је предавач на летњој школи Класици српске књижевности, у организацији Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду и Програмског одбора НОКЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.
Главне области интересовања у досадашњем истраживачком раду биле су проучавање српске књижевности 20. и 21. века, Андрићеве поетике, интердисциплинарности књижевности и других уметности, књижевнa критикa и методика наставе књижевности.
Говори енглески (ниво познавања Б2), италијански (ниво познавања Б2, Међународни сертификат познавања италијанског језика: Certificato di Conoscenza della Lingua Italiana Livello B2 CELI 3) и руски језик (ниво познавања Б1).
Научни радови:
• Петровић, М. (2024). Поетоцентрични елементи у поезији Живорада Недељковића. у: Поезија Живорада Недељковића. (167-188). Задужбина ,,Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Институт за књижевност и уметност Београд.
• Петровић, М. (2024). Наравообученија: сусрет књижевности и примењене ликовне уметности на примеру карактеризације уметничких лутки израђених према ликовима басни Доситеја Обрадовића. Доситејев врт, 11, стр. 87-104.
• Петровић, М. (2024). Интермедијални дијалог са Андрићевим стваралаштвом – филмско читање романа Проклета авлија Иве Андрића. у: Савремена проучавања језика и књижевности, зборник радова, XV, 2 (367–378). Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
• Петровић, М. (2024). Поетика приповедања позног Андрића: један поглед на збирке приповедака Кућа на осами и Лица. Летопис Матице српске, 513, 3, 241–255.
• Петровић, М. (2024). Књижевнокритичка мисао Петра Џаџића на примеру студија посвећених делу Иве Андрића. у: Савремена филолошка проучавања младих истраживача II, зборник радова, (52–63). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
• Петровић, М. (2023). Слика Косова у поезији Десанке Максимовић. у: Доминанты сербской культуры материалы IV научно-практической школы сербистики, зборник радова (64–77). Институт славяноведения РАН Москва.
• Петровић, М. (2023). Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија Андрићевог приповедног опуса. Књижевност и језик, LXX/1, 139–154.
• Петровић, М. (2023). Народно, Бранково, Његошево или коло српске културе и сећања (Тумачење песме ,,Коло сентандрејско” Милосава Тешића). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVII, 291–298.
• Петровић, М. (2023). Тумачење приповетке ,,Ђорђе Ђорђевић” Иве Андрића. Свет речи, 55-56, 25–30.
Прикази:
• Петровић, М. (2024). Шта је мали златни век српске поезије завештао авангардистима и послератним модернистима (приказ књиге Предрага Петровића Орфејско завештање). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVIII, 301–306.
• Петровић, М. (2024). Поетоцентрични елементи у поезији Живорада Недељковића. у: Поезија Живорада Недељковића. (167-188). Задужбина ,,Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Институт за књижевност и уметност Београд.
• Петровић, М. (2024). Наравообученија: сусрет књижевности и примењене ликовне уметности на примеру карактеризације уметничких лутки израђених према ликовима басни Доситеја Обрадовића. Доситејев врт, 11, стр. 87-104.
• Петровић, М. (2024). Интермедијални дијалог са Андрићевим стваралаштвом – филмско читање романа Проклета авлија Иве Андрића. у: Савремена проучавања језика и књижевности, зборник радова, XV, 2 (367–378). Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
• Петровић, М. (2024). Поетика приповедања позног Андрића: један поглед на збирке приповедака Кућа на осами и Лица. Летопис Матице српске, 513, 3, 241–255.
• Петровић, М. (2024). Књижевнокритичка мисао Петра Џаџића на примеру студија посвећених делу Иве Андрића. у: Савремена филолошка проучавања младих истраживача II, зборник радова, (52–63). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
• Петровић, М. (2023). Слика Косова у поезији Десанке Максимовић. у: Доминанты сербской культуры материалы IV научно-практической школы сербистики, зборник радова (64–77). Институт славяноведения РАН Москва.
• Петровић, М. (2023). Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија Андрићевог приповедног опуса. Књижевност и језик, LXX/1, 139–154.
• Петровић, М. (2023). Народно, Бранково, Његошево или коло српске културе и сећања (Тумачење песме ,,Коло сентандрејско” Милосава Тешића). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVII, 291–298.
• Петровић, М. (2023). Тумачење приповетке ,,Ђорђе Ђорђевић” Иве Андрића. Свет речи, 55-56, 25–30.
Прикази:
• Петровић, М. (2024). Шта је мали златни век српске поезије завештао авангардистима и послератним модернистима (приказ књиге Предрага Петровића Орфејско завештање). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVIII, 301–306.