Back

Маша Петровић

Истраживач-сарадник
Биографија
Библиографија
Маша Петровић, рођена је 1999. године у Београду.

Основну школу и Филолошку гимназију, смер живи језици (италијански језик) завршила је у Београду. Дипломирала је 2022. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (са просечном оценом 9, 77), са темом ,,Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића”. Мастер рад под називом ,,Поетика приповедања позног Андрића (збирке Лица и Кућа на осами)”одбранила је 2023. године на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је тренутно студент докторских академских студија српске књижевности.

Током основних и мастер студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Фонда за младе таленте Републике Србије за најбоље студенте завршних година. За академску 2021/2022 и 2022/2023. годину добила је Похвалу Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан успех и посебна достигнућа током студија. Добитница је друге Бранкове награде Матице српске за академску 2021/2022. годину за дипломски рад Приповетка „Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића, као и друге награде на конкурсу за есеј о Дисовом стваралаштву у оквиру 60. „Дисовог пролећа” (2023) за есеј ,,Како пева Дисов лирски субјект о рату: Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса”.

У Институту за српску културу ради од 3. јуна 2024. године. Пре тога је у Институту за књижевност и уметност у Београду, на одељењу Поетика модерне и савремене књижевности (руководилац др. Светлана Шеатовић) од октобра 2023. до маја 2024. године реализовала програм стручне праксе Министарства науке ,,Таленти у јавном сектору”, у оквиру ког је 14. новембра 2023. године изабрана у звање истраживач приправник. Од фебруара до септембра 2023. године била је ангажована као сарадник у настави на Универзитету Метрополитан у Београду, на предметима Организационо понашање и Пословна етика и комуникација.

Члан је Матице српске и сарадник Задужбине ,,Десанка Максимовић” у Београду.

Учествовала је са излагањима и као модератор сесија на значајним националним и међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Као предавач и ментор ученицима у писању првих научних радова учествовала је 2023. и 2024. године у раду летње школе,,Класици српске књижевности”, у организацији Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду и Програмског одбора НОКЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.Од децембра 2022. до априла 2023. године била је део пројектаНаравообученија – пројекат израде уметничких лутки по мотивима Доситејевих басни.

Главне области интересовања у досадашњем истраживачком раду биле су проучавање српске књижевности 20. и 21. века, Андрићеве поетике, афективне наратологије, примене емоционолошког приступа у тумачењу књижевног дела, интердисциплинарности књижевности, музике и филма, књижевнa критикa и методика наставе књижевности.

Говори енглески, руски и италијански језик (за који поседује Међународни сертификат познавања италијанског језика: CertificatodiConoscenzadellaLinguaItalianaLivelloB2 CELI).

БИБЛИОГРАФИЈА

Научни радови:

• Петровић, М. (2025). Поезија неба Иве Андрића: целестијална слика у Лирици, Немирима и ExPontu. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Небо у српском језику, књижевности и култури, год. 5, бр. 5 (157–174). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.

• Петровић, М. (2025). Наратив смрти у роману Госпођица Иве Андрића. Летопис Матице српске,књ. 515, св. 3, 255–267.

• Петровић, М. (2024). Како о великом рату пева Дис – Слика рата у поезији Владислава Петковића Диса. Књижевност и језик, LXXI, 2, (271–289). Друштво за српски језик и књижевност Србије.

• Петровић, М. (2024). Дијалог раног Андрића и Црњанског: компаративно читање романа На сунчаној страни и Дневник о Чарнојевићу. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима год. XIX, (69–87).Филолошки факултет Универзитета у Београду.

• Петровић, М. (2024). Слика простора и природе у роману Приврженост Драга Кекановића. Савремена филолошка истраживања. (432-445). Филолошки факултет Универзитета у Београду.

• Петровић, М. (2024). Емоционални пејзаж романа Проклета авлија Иве Андрића. Баштина бр. 63, 45–59. Институт за српску културу Приштина – Лепосавић.

• Петровић, М. (2024). Поетоцентрични елементи у поезији Живорада Недељковића. Поезија Живорада Недељковића. (167-188). Задужбина ,,Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, Институт за књижевност и уметност Београд.

• Петровић, М. (2024). Могућности тумачења приповетке „Јелена, жена које нема” Иве Андрића у основношколској настави. Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних : зборник реферата са XIX Конгреса савеза славистичких друштава Србије 23–25. VIII 2023, Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, 19, 691–701.

• Петровић, М. (2024). Наравообученија: сусрет књижевности и примењене ликовне уметности на примеру карактеризације уметничких лутки израђених према ликовима басни Доситеја Обрадовића. Доситејевврт, 11, 87-104.

• Петровић, М. (2024). Прикривена интермедијалност: музички елементи у роману Соната за лошег човека Александра Гаталице. Зборник научних радова PhilologiaSerbica Значај и значење ватре у српском језику, књижевности и култури, год. 4, бр. 4 (147–164). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.

• Петровић, М. (2024). Интермедијални дијалог са Андрићевим стваралаштвом – филмскочитање романа Проклетаавлија Иве Андрића.Савременапроучавањајезика и књижевности,зборникрадова, XV, 2 (367–378). Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

• Петровић, М. (2024). Поетика приповедања позног Андрића: један поглед на збирке приповедака Кућа на осами и Лица. Летопис Матице српске, 513, 3, 241–255.

• Петровић, М. (2024). Књижевнокритичка мисао Петра Џаџића на примерустудијапосвећених делу Иве Андрића.СавременафилолошкапроучавањамладихистраживачаII, зборникрадова, (52–63). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

• Петровић, М. (2023). Слика Косова у поезијиДесанкеМаксимовић.Доминанты сербской культуры материалы IV научно-практической школы сербистики, зборник радова (64–77). Институт славяноведения РАН Москва.

• Петровић, М. (2023). Приповетка ,,Пут Алије Ђерзелеза” као матична ћелија Андрићевог приповедног опуса. Књижевност и језик,LXX/1, 139–154.

• Петровић, М. (2023). Тумачење приповетке ,,Ђорђе Ђорђевић” Иве Андрића. Свет речи, 55-56, 25–30.

• Петровић, М. (2022). Народно, Бранково, Његошево или коло српске културе и сећања (Тумачење песме ,,Коло сентандрејско” Милосава Тешића). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVII, 291–298.

Прикази:

• Петровић, М. (2024). Калеидоскоп родног, жанровског и интертекстуалног читања Кафке (приказ књиге Катарине Пантовић Актуелна читања Кафкиног дела). Зборник Матице српске за књижевност и језик, LXXII, св. 3, 1148–1150.

• Петровић. М. (2024). У зениту страха од живота и смрти (Нађа Петровић, Медузе живе заувек, док их не ухвате, Геопоетика, Београд, 2023). Књижевни магазин бр. 241-242, мај-август 2024, 94–96.

• Петровић, М. (2024). Шта је мали златни век српске поезије завештао авангардистима и послератним модернистима (приказ књиге Предрага Петровића Орфејско завештање). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, XVIII, 301–306.