Back

Јована Сувајџић

Истраживач приправник
Биографија
Библиографија

Јована Сувајџић, истраживач-приправник, рођена је 1994. године у Крушевцу. Основну и средњу школу завршила је у Београду.

Дипломирала је 2020. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (просечна оцена 9,87) с темом „Деперсонализација као аспект модернизације приповедања у Новембру Гистава Флобера и Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанскогˮ. Мастер академске студије завршила је 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (просечна оцена 10,00) одбранивши завршни мастер рад „Декадентна имагинација у драми Маска Милоша Црњанскогˮ. Студент је докторских академских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Волонтерски је радила као лектор за српски језик у редакцији хуманитарног Ред Инфо Портала Црвеног крста Београд од јануара до децембра 2017. године. У 2018, 2019. и 2020. години била је коаутор приручника за наставнике уз комплете уџбеника за српски језик и књижевност у издавачкој кући „Нови Логосˮ. У мају и јуну 2022. године радила је као истраживач-приправник при Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Током студија била је добитница награда за најуспешније студентске и завршне радове: награде из Фонда „Владан Недићˮ за најбољи семинарски рад и одличан успех из предмета Књижевни фолклор у школској 2013/2014. години; меморијалне награде „Миодраг Павловићˮ Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за најбољи студентски рад из Методике наставе књижевности и српског језика, школска 2016/2017. година; треће Бранкове награде Матице српске за школску 2019/2020. годину за дипломски рад „Деперсонализација као аспект модернизације приповедања у Новембру Гистава Флобера и Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанскогˮ; награде из Фонда „Радмила Поповићˮ за најбољи дипломски рад из Српске књижевности двадесетог века за школску 2019/2020. годину. Награда „Проф. др Радмила Милентијевићˮ била јој је додељена за успех на основним студијама из области српске књижевности у школској 2019/2020. години. У оквиру 58. „Дисовог пролећаˮ (2021) есеј „Снуждени ходочасник у врту књижевности: једна слика из кореспонденције Владислава Петковића Диса” понео је трећу награду на конкурсу за Eсеј о Дисовом стваралаштву. Добитница је прве награде на конкурсу „Доситејево златно пероˮ за 2023. годину, за рад „Тријумфи и беде сатиричара: фигура Данијела Дефоа у есеју ’Песник на стубу срама’ Ериха Коша у контексту Кошевих рефлексија о сатири и цензуриˮ.

Учествовала је у раду студентских округлих столова, излагала је радове на националним и међународним конференцијама. Од јуна 2017. године до јуна 2018. године била је сарадник, а потом, до октобра 2018. године, један од уредника студентског листа Весна при Филолошком факултету Универзитета у Београду. Почев од академске 2022/2023. године, заједно с Урошем Ђурковићем, истраживачем Института за српску културу, руководи Клубом за савремену теорију у оквиру Иницијативе „Разговори са Катедромˮ Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. У 2023. години била је предавач и ментор полазницима летње школе Класици српске књижевности, у организацији Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду и Програмског одбора НОКЦ „Вук Караџићˮ у Тршићу.

Главне области интересовања у досадашњем истраживачком раду били су модернизам српске прозе XX века; декадентни покрет у европској и светској књижевности и његови рефлекси у модерној српској драми и поезији; рано стваралаштво Милоша Црњанског; рецепција дела Гистава Флобера у модерној и савременој српској књижевности; класична и посткласична наратологија; приповедна поетика Иве Андрића.

Говори енглески и француски језик.

 

 

 

  • Научни радови:

    1. Сувајџић, Ј. (2023). Ресемантизација фитонима божура и топонима божурове горе у песми „Гора божуроваˮ Душана Костића. У: Јефтимијевић Михајловић, М. & Ахметагић, Ј. (Ур.) Косово и Метохија кроз чињенице, тумачења и симболе: тематски зборник (191–206). Књ. 1. Језик и књижевност. Институт за српску културу Приштина–Лепосавић.
    2. Сувајџић, J. (2023). Мит о Хермафродиту у „Легендиˮ Милоша Црњанског. У: PHILOLOGIA SERBICA, зборник радова (311–332), 3(3). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
    3. Сувајџић, Ј. (2023). Гротеска у причи „Витлоˮ Драгише Васића. Баштина, 61, 111–121.
    4. Сувајџић, Ј. (2023). „Сонет дрена пред цветањеˮ Милосава Тешића, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 18, 205–216.
    5. Сувајџић, Ј. (2022). Тријумфи и беде сатиричара: фигура Данијела Дефоа у есеју „Песник на стубу срамаˮ Ериха Коша у контексту Кошевих рефлексија о сатири и цензури, У: Сувајџић, Б., Јерков, А., Ђурић, М. & Томовић, Н. (Ур.). Књижевне и културне интерференције између књижевности на српском и на енглеском језику / Literary and cultural interconnections between serbian and anglophone literature, зборник радова (367–386). Филолошки факултет Универзитета у Београду.
    6. Сувајџић, Ј. (2021). Рецепција романа Велики Мак Ериха Коша и поетика „социјалистичке сатиреˮ, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 16, 153–173.
    7. Сувајџић, Ј. (2021). „Повлашћеноˮ читање краја романа Лелејска гора Михаила Лалића у истоименом филму Здравка Велимировића, Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу, 51(44), 30–43.

    Коауторски прилози у приручницима за наставнике:

    1. Станковић Шошо, Н. et al. (2018). Српски језик 5: приручник за пети разред основне школе. Нови Логос.
    2. Станковић Шошо, Н. et al. (2019). Српски језик и књижевност 6: приручник за шести разред основне школе уз уџбенички комплет Чаролија стварања. Нови Логос.
    3. Станковић Шошо, Н. et al. (2020). Српски језик за седми разред основне школе [Електронски извор]: приручник за наставнике, Нови Логос.