ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА/ЛЕПОСАВИЋ НА 68. БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
68. Међународни београдски сајам књига одржао се од 25. октобра до 2. новембра 2025. године. Институт за српску културу Приштина/Лепосавић учествовао је на сајму низом активности. Најпре, представљањем публикација које су између два сајма, 2024. и 2025. године, објављене у издању Института за српску културу на промотивном штанду Канцеларије за Косово и Метохију при Влади Републике Србије у Хали 1А. Такође, те и друге научне публикације истраживача и сарадника Института за српску културу биле су изложене на штанду Института у Хали 4 Београдског сајма. Штанд Института за српску културу био је и место окупљања уважених колега из научних институција Републике Србије, научне јавности, гостију и пријатеља Института.
Рад промотивног штанда Канцеларије за Косово и Метохију на 68. Међународном београдском сајму књига отворило је у понедељак 27. октобра представљање монографије Транстекстуалност у прози Радомира Константиновића др Соње Шљивић, научног сарадника Института за српску културу Приштина/Лепосавић, о којој су овом приликом говориле др Ивана Раловић, научни сарадник Института за српску културу и уредница издања, и Јована Сувајџић, истраживач-сарадник Института за српску културу. Монографија је настала на основу докторске дисертације др Соње Шљивић „Рефигурација ликова у прози Радомира Константиновићаˮ. Др Ивана Раловић, уредница издања, започела је своје излагање напоменом да је студија Транстекстуалност у прози Радомира Константиновића прва целовита монографија о романима Радомира Константиновића – српског и југословенског писца, есејисте, филозофа – и да, као таква, представља важан допринос српској науци о књижевности. Појаснивши основе теоријског приступа транстекстуалности француског теоретичара књижевности Жерара Женета, кроз који ауторка сагледава Константиновићеве романе, др Раловић истакла је критичким написима изнова потврђивану херметичност Константиновићевих романа и то с каквим се академским, истраживачким, херменеутичким изазовима при изради доктората и, потом, монографије сусретала ауторка. У вредносном смислу, уредница издања наглашава да је монографија Транстекстуалност у прози Радомира Константиновића написана с јасним истраживачким циљем, прегнантно, теоријски утемељено а језички прецизно, и да она доноси посве нове резултате у тумачењу романа Радомира Константиновића. Јована Сувајџић осврнула се на структуру монографије, побројала је увиде до којих поводом романа Р. Константиновића долази ауторка, а који се тичу транстекстуалности романа и темељних значења ових поступака, и истакла дотераност стила и одмерен однос према теоријској апаратури као хвале вредне одлике монографије. Ј. Сувајџић присутнима је навела неке од транстекстуалних релација које испитује ауторка, с нагласком на њиховој припадности различитим регистрима, од жанровског, вестерн филма, до канонских дела светске књижевности и културе попут Библије. Основни однос који ауторка запажа између хипотекста и хипертекста (романа Р. Константиновића) јесте однос значењског померања, скептичног отклона од порука хипотекста. Последњи део промоције посвећен је разговору с ауторком, која је прецизније поставила стваралаштво Радомира Константиновића у контекст послератног модернизма српске књижевности 20. века, објаснила разлоге за приступање тумачењу изузетно херметичних Константиновићевих романа, и заинтересованој публици приближила још неке одлике поетике овог писца, очите у жанру романа, али и другим жанровима блиским Константиновићу, као што је есеј. Публика је напослетку позвана да постави питања ауторки, при чему су у први план доведене недоумице око сврставања и одређивања дела Радомира Константиновића у односу на појмове и књижевноисторијске етапе послератног модернизма и постмодернизма.
Наредног дана, 28. октобра, у истом промотивном простору у Хали 1А заинтересованој јавности, посетиоцима Сајма књига, представљена су три броја часописа Института за српску културу Приштина/Лепосавић Баштина –свеска 64, 65 и 66 – објављена крајем 2024. године и у 2025. години. Садржај свезака, заступљеност научних области и тема у њима предочили су др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник и в. д. директора Института за српску културу, др Мирјана Бечејски, виши научни сарадник Института за српску културу и главни и одговорни уредник Баштине, др Ивана Женарју Рајовић, виши научни сарадник Института за српску културу, др Далибор Велојић, виши научни сарадник Института за српску културу и др Александар Павловић, виши научни сарадник Института за српску културу. Др Марија Јефтимијевић Михајловић сагледала је развојни пут часописа и богату традицију коју је стекао током готово четири деценије објављивања, што је дуготрајност којом се могу подичити само поједини научни часописи у Србији. За све то време, нагласила је др Јефтимијевић Михајловић, Баштина је задржала свој уређивачки и визуелни идентитет, настојећи да баштини драгоцености наше науке и културе посредством научних радова из различитих области – књижевности, археологије, историје, историје културе, историје уметности, права, политикологије, етнологије, етномузикологије, културологије, социологије. Др Мирјана Бечејски је као одговорни и главни уредник Баштине скренула пажњу слушалаца на динамику објављивања часописа од првог броја (1991. година) до данас, истичући да је првобитно Баштина имала једну свеску годишње, а да од 2002. године годишње „излазеˮ две свеске, док се од 2017. године до данас часопис може похвалити динамиком објављивања три свеске годишње, што сведочи о потреби постојања једног мултидисциплинарног часописа са снажним тематским усмерењем ка научном истраживању свих аспеката живота и стварања на Косову и Метохији (уметничких, књижевних, историјских, етнолошких итд.). Представљајући такође садржај актуелних свезака који се односи на лингвистику и науку о књижевности, др Бечејски осврнула се на седамнаест радова из три свеске, доводећи у први план и извесну неравнотежу – научних радова из поља лингвистике мање је од радова посвећених историји, критици и теорији књижевности. Поред сталног присуства радова о класицима српске књижевности, махом српске књижевности 20. века, у свескама се запажа и заступљеност тематског корпуса који испитује језичке особености и књижевно стваралаштво Косова и Метохије. Методологија укључених радова разноврсна је и, како напомиње др Мирјана Бечејски, у научном смислу значајно је присуство најновијих теоријских парадигми у изучавању језика и књижевности.
Др Далибор Велојић показао је разноврсност тема научних радова из поља историје у Баштини, који чине једну четвртину свих објављених радова у три свеске, и који показују ширину интересовања и знања заступљених историчара, истраживача и сарадника Института за српску културу, научних радника других института и универзитетских центара Републике Србије, као и страних сарадника часописа. Др. Велојић истакао је значај истраживања изведених на основу турских пописних књига, указао је на то да радови најчешће испитују период краја 19. века и 20. век, на Косову и Метохији, али и у другим областима садашње и некадашњих држава. Поред уже историјских научних радова, присутна су и историјско-демографска проучавања. У актуелним свескама Баштине били су заступљени и радови из области политикологије, социологије, права, економије, етнологије и антропологије, о којима је овом приликом сумарно говорио др Александар Павловић. Он је у први план истакао радове чија се проблематика истраживања тицала Косова и Метохије, од статуса покрајине у СФРЈ (рад о ставовима интелектуалаца према статусу и будућности Косова и Метохије у бившој Југославији), до најсавременијих питања и недоумица (рад о изазовима и дометима нормализације односа између Београда и Приштине кроз призму Заједнице српских општина). Истраживачи су се бавили и питањем обичајног права и културне традиције на Косову и Метохији, као и демографским процесима у појединим деловима области. Др Ивана Женарју Рајовић скренула је пажњу заинтересоване публике на то да је у представљеним свескама Баштине мањи број радова припадајући пољу историје уметности. Међутим, и поред процента заступљености, пет овом приликом евоцираних радова тематизују дело значајних косовскометохијских уметника, као што су Владимир Влада Радовић и Јефтимије Јефта Ванчетовић. Научна продукција овогодишње Баштине укључује и радове посвећене црквеној уметности – иконостасима Цркве Светог Николе у Божици код Босилеграда и Цркве Светог Николе у Великој Хочи.
Промоција монографије Саборни храм Светог Николе у Новом Пазару др Иване Женарју Рајовић, вишег научног сарадника Института за српску културу Приштина/Лепосавић, одржана је 29. октобра у сали Канцеларије за Косово и Метохију (Хала 1А). Поред ауторке, у представљању су учествовали др Ена Мирковић, виши научни сарадник Института за српску културу, и др Петар Ристановић, виши научни сарадник Института за српску културу. Др Ена Мирковић предочила је присутнима научну биографију ауторке и приближила им процес настанка монографије, с нарочитим нагласком на изазовима рада на терену и препрекама с којима се ауторка монографије сусретала током истраживања. Иако је тема монографије локална, она има, како истиче др Мирковић, велики религијски, уметнички и друштвено-политички значај, због чега књига завређује запажено место у каталогу издања Института за српску културу Приштина/Лепосавић. Излажући кратак историјат настанка града Новог Пазара, др Петар Ристановић пружио је важан контекст на чијем је фону др Ивана Женарју Рајовић подробније могла представити изградњу Саборног храма Светог Николе у Новом Пазару – монументалне цркве која, речима ауторке, сведочи о снази православне заједнице у Новом Пазару 19. века. Ауторкино обраћање пратила је садржајна презентација која је на приступачан начин приближила изглед екстеријера и ентеријера цркве, делова црквеног мобилијара, ризнице предмета од историјске важности, вредних икона цркве. Посебно је место у презентацији дато раскошном иконостасу Саборног храма Светог Николе у Новом Пазару.
У промотивном простору Канцеларије за Косово и Метохију одржано је 30. октобра и представљање монографије Свет Бранка Милорадовића: констативна и перформативна прича Змаја од Космаја др Ане Мумовић, вишег научног сарадника Института за српску културу Приштина/Лепосавић. О књизи су говорили истраживачи из области науке о књижевности, др Јана Алексић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду и рецензент издања, и др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина/Лепосавић и уредница издања, док је разговор модерирала Јована Сувајџић, истраживач-сарадник Института за српску културу. Присутнима су се обратили и ауторка монографије, као и савремени писац Бранко Милорадовић, чијем је стваралаштву посвећена монографија. Др Сена Михаиловић Милошевић пошла је од питања какав је истраживачки свет саме ауторке, уз наговештај да он постоји у знаку систематичности и аналитичности. Уредница монографије указала је на изазов подробног писања о у критици недовољно прочитаном делу популарног писца савременика, какав је Бранко Милорадовић, на сложеност методолошког приступа књижевним врстама које се у монографији тумаче и оценила монографију Свет Бранка Милорадовића као модерно, актуелно читање дела савременог приповедача, читање које настаје на утемељеним ставовима и судовима, употребом богате теоријске апаратуре. Полазећи од већ евоцираног изазова тумачења савременог писца, др Јана Алексић нагласила је да је овај изазов управо парадигматичан задатак књижевног критичара, нарочито у времену велике књижевне продукције, какво је наше време. Преглед структуре монографије пратило је, у представљању др Јане Алексић, истицање научних и интерпретативних врлина овог издања: ширина аналитичког захвата, где ауторка успева да расветли више традицијских токова присутних у Милорадовићевом делу, као и испољена смелост и критичка самосвест у тумачењу Милорадовићевог дела. Ауторка монографије појаснила је развојни пут свог писања о Милорадовићевим романима од потенцијалног предговора сабраним романима писца до монографије која се сада представља читалачкој публици и осврнула се на инспиративне, слојевите аспекте тих романа који су подстакли њен истраживачки дух. Промоцију монографије својим присуством увеличао је и писац Бранко Милорадовић, који се накратко обратио публици и дочарао свој однос према представљеној монографији као искуство својеврсног времеплова – наративног путовања посредством ког се могао присетити различитих фаза у свом стваралаштву.
Монографија Брендови и маркетиншке метрике за евалуацију брендова у савременом пословању проф. др Татјане Мамуле Николић, редовног професора на Београдској банкарској академији – Факултету за банкарство, осигурање и финансије и проф. др Ненада Перића, вишег научног сарадника Института за српску културу Приштина/Лепосавић представљена је у промотивном простору Канцеларије за Косово и Метохију у Хали 1А Београдског сајма 31. октобра. Структуру монографије, њене основне циљеве и аргументацију сумарно је предочила др Каролина Перчић, доцент на Високој школи модерног бизниса. Основна мотивација за писање ове монографије, истакао је проф др. Ненад Перић, проистекла је из дугогодишњих каријера двају аутора у области маркетинга, и уоченог недостатка истраживања метрика маркетиншких брендова. Притом, идеја којом су се аутори водили, према проф. др Ненаду Перићу, била је потреба обједињавања теоријских сазнања с практичним увидима у области маркетинга. Најинспиративнијим се показао рад на овој монографији у делу који се тиче визуелних идентитета брендова, док су посебан истраживачки изазов пред ауторе поставили моделирање и статистика. Проф. др Ненад Перић заинтересованој публици навео је неколике примере креирања идентитета брендова из своје каријере и упоредио некадашње тенденције у овом пољу са данашњим стањем науке и струке.
Субота, традиционално најпосећенији дан на Београдском сајму, у промотивној хали Канцеларије за Косово и Метохију била је првог новембра посвећена двема промоцијама издања Института за српску културу Приштина/Лепосавић. На представљању тематског зборника радова Личност у савременом свету – идентитет, хетерономија и насиље – случај Косово и Метохија,насталог окупљањем радова изложених на истоименој међународној конференцији одржаној у јуну 2025. године у организацији Института за српску културу Приштина/Лепосавић, говорили су академик Драган Симеуновић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду и в. д. директора Академије за националну безбедност, др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник Института за српску културу и в. д. директора Института, др Весна Зарковић, научни саветник Института за српску културу и др Соња Шљивић, научни сарадник Института за српску културу и уредница издања. Др Марија Јефтимијевић Михајловић осврнула се на обичај представљања тематских зборника и других издања Института за српску културу на промотивном штанду Канцеларије за Косово и Метохију, истичући то као пример добре праксе дисеминације научних резултата истраживача и сарадника Института. Тематски зборник Личност у савременом свету – идентитет, хетерономија и насиље – случај Косово и Метохија сабира четири рада настала на основу пленарних излагања страних и домаћих излагача и 41 научни рад, на више од осамсто страница. Како напомиње др Јефтимијевић Михајловић, разумевајући размере савремене кризе, а узимајући нарочито у обзир насиље на простору Косова и Метохије, основно полазиште приликом организовања конференције и, потом, уређивања зборника, огледало се у идеји да се осветли личност човека данашњице на Косову и Метохији, а уједно и процес нарушавања његовог идентитета. Суиздавачи тематског зборника радова јесу Академија за националну безбедност и Кримски федерални институт В. И. Вернадски (Симферопољ), који су такође били и коорганизатори конференције. Истраживачи ових институција могли су из себи својствених и научно блиских аспеката испитати разнородне категорије кризе идентитета на Косову и Метохији и шире, и указати на проблем насиља на различитим нивоима, све до свакодневног насиља са којим је суочено српско становништво на простору Косова и Метохије. Академик Симеуновић је овом приликом предочио радове из тематског зборника, из области права и политикологије. Нагласио је да зборник пружа допринос тренутку у ком се налазимо, а да се тешка ситуација на Косову и Метохији рефлектује већ и у наслову зборника. За академика Симеуновића, рад Института за српску културу Приштина/Лепосавић представља светлу тачку у јако тешком тренутку за Косово и Метохију. Др Весна Зарковић указала је на значај радова из области историје у зборнику, истичући да шест радова реактуелизује и враћа у јавни дискурс неке заборављене или занемарене теме. Радови обухватају различите теме из области историје о личностима, националним радницима, интелектуалцима, с посебним освртом на делатнике с простора Косова и Метохије. Уредница издања др Соња Шљивић упознала је присутне са садржајем радова насталих на основу пленарних излагања страних и домаћих истраживача, уважених сарадника и пријатеља Института за српску културу Приштина/Лепосавић. Др Шљивић задржала се на сложености, вишезначности одредница идентитет, хетерономија, насиље, и показала како су истраживачи мултидисциплинарним приступима одговарали на изазове надређене теме конференције, односно зборника. Прилози који се тичу науке о књижевности били су посвећени страним и домаћим ауторима, а у зборнику је заступљено и шест радова из области филозофије, социологије и теорије културе.
Истог дана, у промотивној сали Канцеларије за Косово и Метохију одржана је и промоција монографије Исламска држава Ирака и Леванта коаутора доц. др Бориса Бурсаћа, научног сарадника Института за српску културу Приштина/Лепосавић и проф. др Драгана Танчића.
О књизи су говорили академик Драган Симеуновић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду и в. д. директора Академије за националну безбедност, проф. др Марко Атлагић, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини у пензији и председник Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Народне скупштине Републике Србије, проф. др Милан Милошевић, редовни професор Факултета за пословне студије и право Универзитета „Унион – Никола Теслаˮ и проф. др Миодраг Гордић, редовни професор Факултета за пословне студије и право Универзитета „Унион – Никола Теслаˮ. Поводом представљене монографије, академик Симеуновић у први план је истакао значај разумевања ширег контекста настанка Исламске државе Ирака и Леванта. Говорници су представили структуру монографије, наглашавајући темељност истраживања аутора и ширину захвата при разматрању историјских прилика у којима настаје Исламска држава Ирака и Леванта, али и приликом приступања комплексним питањима тероризма и верски фундираног тероризма. Бројна заинтересована публика могла је чути нешто више о овој монографији, али и о питањима безбедности, тероризма, верског фундаментализма у свету данас.
Наши гости и нашa дружења.
