38. међународни Харакски форум „Политичко пространство и социјално време: моћ симбола и памћење поколења“
Од 2. до 5. новембра 2021. године одржан је 38. међународни Харакски форум „Политичко пространство и социјално време: моћ симбола и памћење поколења“ у организацији Кримског федералног универзитета „Вернадски”, Црноморског информационо-аналитичког центра, Института за српску културу Приштина – Лепосавић и Универзитета Џавахарлал Нехру из Индије.
Харакски Форум је међународна платформа за академске дискусије посвећене проучавању најновијих трендова у развоју Русије, постсовјетских земаља, као и међународних политичких, економских и социо-културних процеса.
У раду Форума учествовали су истраживачи из области политичких наука, филозофије, међународних односа, социологије, историје, психологије, културологије, етнологије, лингвистике, економије, географије, права и других научних праваца у вези са вишезначношћу наведене теме.
У читавом свету промењен је систем вредности, човечанство се окренуло материјализму. Човек се отуђио од природе и од другог човека. Слободно време људи проводе у доколици, не желећи да раде на својој духовности. Многе вредности су постале безначајне, профит је постао императив нове епохе. Управо зато су теме које је научни комитет Форума ове кодине поставио пред учеснике од изузетног значаја.
Истраживачи Института за српску културу били су активни учесници овогодишњег Форума. Десеторо истраживача је представило своје радове, настале у оквиру научноистраживачког рада Института.
Учествовали су на Округлом столу „Стратешка нестабилност у 21. веку“, посвећеном А. С. Панарину.
У оквиру секције 1 „Социјално време и колективно сећање: између прошлости и будућности“ свој рад „Наслеђе Византијског царства у грбовима Руске Федерације и Републике Србије“ изложио је Филип Обрадовић. У овој секцији Јасмина Кнежевић представила је свој рад „Од Јалте до Јалте: симбол зеленог поља у мјузиклу Јалта, Јалта“, загребачког градског театра „Комедија“ у контексту политичког пространства и слоцијалног времена“.
У оквиру секције 3 „Млади и политика: у трагању за смислом и вредностима виртуелне свакодневице“ свој рад „Утицај интернета на едукацију и васпитање деце и омладине“ изложили су Ненад Перић и Оља Арсенијевић.
У оквиру секције 5 „Политика памћења у условима турбулентности система међународних односа“ Институт је имао више представника: Весну Зарковић са радом „Посета Краља Петра 1. Русији 1910. године“, Јована Симијановића са радом „Устанак против фашистичких окупатора у рејону Краљева 1941. године“, Марине Мијатовић, Драгана Танчића и Далибора Елезовића са радом „Агресија на ФРЈ 1999. у колективном памћењу народа“, Звездане Елезовић са радом „После 1999. године: борба за опстанак уметника и сликарства на Косову и Метохији“.
Форум је завршен 5. новембра 2021. године са жељом да се идуће године сретнемо ослобођени притиска пандемије.
Видео записи са Форума могу се погледати ОВДЕ.
Кључне речи:Институт, Крим, Научни скуп, Научни форум, Харакски форум